Obećala sam ti da ću napisati o tebi kolumnu , Đero , ali nisam verovala da će taj trenutak doći – da pišem tekst koji najteže pada, jer te više nema s nama. Ipak, zauvek ćeš ostati. Dok smo živi, nosićemo te u srcima i u našim pričama.
Najteži put vraćanja kući
Vest o tvom odlasku stigla je dok sam bila u Kladovu. Pogled iz sobe bio je uprt u Dunav, i tada sam samo podigla oči prema nebu.
Dok sam vozila kolima, plakala sam i razgovarala sama sa sobom, ljuta što nisam imala vremena da dođem do tebe kada si me zvao.
Pitala sam se zašto nisam otišla u tvoj restoran pre pet dana, kada si me zvao. Prva tvoja rečenica tada je bila:
“Kada ćemo opet na Kubu?”
Na tu Kubu si me naterao da odem, da se odmorim od svega. A tamo sam želela samo pljeskavicu, nisam bila ljubitelj koktela. Hteo si da mi ispraviš neko sećanje na Kubu i želeo si da odem ponovo.
Danas tvoji prijatelji i ja nismo mogli da razgovaramo jedni sa drugima od bola. Ovo je najteži dan u mom životu.
Moj zaštitnik i prijatelj
Đera nije bio samo brat ili prijatelj – bio je moj zaštitnik. Uvek je brinuo o meni, čak i kada me nema, slanjem poruka i proverom da li mi je dobro. Njegov pogled i toplina u svakom razgovoru ostaju nezaboravni.
Voleo si Kubu, voleo si život, voleo si svoje prijatelje. Voleo si smeh. Nismo se viđali često, ali si uvek bio prisutan. Uvek si bio tu za sve ljude koje si voleo. Nesebično si davao sebe u svakom odnosu.
Kada pomislim na Kubu, pomisliću na tebe. Kada pomislim na dobrog čoveka, uvek ćeš biti ti na prvom mestu.
Ko je bio Velizar Đerić?
Velizar Đerić (1952–2025), poreklom iz Prijepolja, bio je ugledan sportski radnik i bivši ministar sporta u Vladi Savezne Republike Jugoslavije. Tokom svoje karijere bio je fudbalski sudija, ugostitelj i dugogodišnji sportski radnik.
Đerić je bio osnivač Srpske federacije kompanijskog sporta i predsednik Balkanske federacije kompanijskog sporta. Takođe, bio je počasni predsednik Kik boks saveza Srbije i predsednik Ferijalnog saveza Srbije. Njegov doprinos sportu i društvu bio je neprocenjiv. Bio je prijatelj kubanskog lidera Fidela Kastra.
Velizar je voleo boks, muziku, ljude i život. Njegova energija, duh deteta i boemski način života činili su ga jedinstvenim. Volеo je da daje, da pomaže, da se smeje i okuplja ljude oko sebe.
Ostavio je deo sebe
Vest o njegovoj smrti bila je najteži dan u ovoj godini. Od bola nisam mogla da okrenem nijedan broj telefona njegovih prijatelja. Ali zahvalnost što sam ga poznavala, što sam imala priliku da osetim njegovu toplinu, smeh i brigu – zauvek ostaje.
Jako će mi teško biti da odem u “Nostalgiju”, da sednem i popijem kafu. Ostavio si tamo deo sebe. Đero, hvala ti za svaku reč, osmeh i podršku.
Ostaćeš zauvek među nama – u pričama, u sećanju i u srcima svih koji su te voleli.
Djero, mnogo ćeš mi nedostajati.
Danas je plakala Srbija i Kuba.
Piše : Jadranka Jevtić
