Piše : Jadranka Jevtić
U moru površnih priča i brzih osuda, ima ljudi koji ostaju dosledni sebi, svom radu i svojim principima. Jedan od njih je Vladimir Đukanović – novinar, advokat, otac četvoro dece, i, nadasve, čovek koji je uvek znao ko je i odakle dolazi.
Osporavan svih ovih godina od strane opozicije i njihovih medija, Vladimir nikada nije uzvraćao na sitne provokacije, jer zna da snaga ne leži u galami, već u delima. Ja nikada nisam javno govorila koliko ga zapravo poznajem, ali sada želim da to kažem – upoznala sam ga davne 2009. godine. I već tada sam videla da je to jedan iskren, jak i izuzetno pametan čovek.
Nikad do sada nisam rekla ni to javno – poznajem i njegovu suprugu. Mnogo mi je dobra drugarica u ovom životu. Bolju ženu od nje retko da sam upoznala, mogu ih izbrojati na prste jedne ruke. To je dobra, požrtvovana i jaka žena, stub porodice, oslonac i snaga iza njega. Ona je njegov mir, ali i njegova najveća podrška.
Znanje mu nikada nisu mogli osporiti, ma koliko pokušavali. Završio je državni Pravni fakultet, i to kao jedan od najboljih studenata svoje generacije. Kao advokat, branio je najteže slučajeve, uvek s verom u pravdu i odgovornošću prema profesiji. U tom smislu, on je primer mladima kako se kroz život ide uspravno, bez prečica i bez prodaje sopstvenih uverenja.
Vladimir Đukanović je čovek koji je uvek mogao da odabere lakši put – da se prikloni moćnijima, da zaćuti ili da odustane. Ali on to nikada nije učinio. On nikome ništa ne duguje. Sve što ima, stekao je svojim radom – znanjem, trudom i besanim noćima provedenim nad spisima i mikrofonima.
Zato me boli kad vidim kako ga opozicioni mediji klevetaju, kada provlače njegovu porodicu ili omalovažavaju njegovu imovinu, kao da je sramota imati ono što si krvavim radom stekao. A ne, on nije bogat „krvavim rukama“ – već poštenim znojem.
Vladimir je i porodičan čovek. Otac četvoro dece, kojem je najvažnije bilo da njegova deca imaju dobar život, svoje detinjstvo, svoje sobe i prostor u kojem će rasti u ljubavi. Malo ko zna da su donedavno sva njegova deca spavala u jednoj sobi. I zato, kad danas neko pokušava da mu ospori pravo na dostojanstvo i trud, treba da zna da iza svake cigle u njegovoj kući stoji rad i požrtvovanje, a ne politika.
On je čovek koji nije tražio aplauze, ali ih je zaslužio.
Možda ga ne vole svi, ali poštovanje koje je zaslužio ne može mu niko oduzeti.
